Ti si kriv(a) što nemaš posao!

Na ovaj tekst su me inspirisala dva nevezana događaja, ali oba jednako oslikavaju zašto nemate posao. Da! Vi ste krivi za to što ne radite.

Slučaj 1: Sastala sam se sa klijentkinjom u jednom lokalu. Iako je i vrapcima na grani bilo jasno da pričamo o poslu i da nismo raspoložene da nam se neko ubacuje u priču, konobarica nije odustajala. Ispostavilo se da su ona i moja klijentkinja išle zajedno u osnovnu školu. Nakon standardnih pitanja o tome gde su, kako su i šta rade, konobarica uzima dah i počinje priču o tome kako je završila menadžment i kako nema posla, niko da je zaposli, nikako da nađe posao i eto, prisiljena je da za malu dnevnicu bude konobarica.

Nisam htela da budem neprijatna, ali nakon njene kuknjave pitam je zašto ne pokuša da radi kao virtuelni asistent preko neke od frilens platformi i da na taj način primeni ono za šta se školovala (jer je to uporno isticala). Njen odgovor me ućutkao i više nisam progovarala – “Ne mogu da sedim za kompjuterom po ceo dan!”

Pa, ti nemoj!

Slučaj 2: Ovaj drugi događaj je vezan za salvu komentara, negativnih komentara, na post koji je objavljen na FB stranici Infostuda. U nastavku ću izdvojiti one komentare koji, po meni, oslikavaju najveći problem u našem društvu – zamenu teza!01

 1. Nema to veze sa godinama!

doktori-nauka
Ključna reč u ovom komentaru, za mene, je ČEKAJU! Zato što čekaju, zato i nemaju posao.
Strašno je to što neko misli da je neko dobro prošao, a neko – zbog tog nekoga – ne može dobro da prođe. Pa, ne funkcioniše to baš tako!

Na prethodnom poslu koji sam obavljala, šef projekta je bio 9 godina mlađi od mene, ali njegovo znanje je bilo daleko obimnije od moga. I godine sa tim nemaju nikakve veze. On se momak svojim znanjem i veštinama izborio za poziciju koju obavlja, a ja sam mogla samo da gledam i učim od njega. Da! Od njega koji se rodio kada sam ja išla u treći razred osnovne škole.

2. Strani plaćenici, domaći izdajnici
Ovo mi je omiljena krilatica za nas koji smo želeli da učimo, a neke strane ambasade ili fondacije su plaćale obuke koje smo pohađali. Ponekad nas i jako lepo plaćali za to što učimo.

ja-ne-znam-ko-vas-placa
Nisam ni slepa, ni gluva i jako sam svesna toga da su određene grupe teže zapošljive, da postoji diskriminacija kada je reč o zapošljavanju žena, te posebno žena 45+ starosne grupe.
Jasno mi je i to šta (ne)radi Nacionalna služba za zapošljavanje, ali to nema veze sa devojkom koja ima 23 godine i vodi tim, posebno nema veze sa tim ko finansira Infostud.

3. Tehnologija vas neće čekati

tvituje
Na ovakav način omalovažavati ono što podrazumevaju neka nova zanimanja, sigurno vas neće dovesti do posla. Ukoliko ne možete prihvatiti promene, prilagoditi im se, one će vas slomiti. Usvajanje novih znanja i veština, ma kako vam izgledale neobavezne, vodi ka napretku i razvoju pojedinca i posla koji obavlja ili kojim želi da se bavi. Ako, ne vidite potencijal u tvitovanju, tagovanju, Instagramu i sl, onda ste debelo zalutali u 21. vek.

4.Privatni vs. državni fakulteti

privatni-vs-drzavni
Evo, završila sam državni fakultet. “Odgulila” sam svoje! A, opet – nikada se nisam bavila onim za šta sam se školovala. Sve poslove koje sam do sada obavljala, dobila sam na osnovu znanja i veština koje sam stekla neformalnim obrazovanjem.
Redovno pljujemo po privatnim fakultetima, dok su nam državni OK. Da li su?

Afera Index i doktorat gradonačelnika Beograda govore o tome da i na državnim fakultetima nešto debelo nije u redu. Ne hvalim privatne fakultete, ne kažem da su sjajni, ali – budimo realni!

Diploma vam ne donosi posao, već znanje! Što pre to prihvatite, pre ćete početi da radite na sebi i pre ćete se zaposliti.

Za kraj mogu samo da vam napišem da je neznanje izbor, posebno danas kada vam je putem interneta sve dostupno. I ne trebaju vam ne znam kakve pare da biste pohađali razne obuke, jer možete da nađete besplatne školice, kurseve, radionice ili konferencije.

Ko traži, taj i nađe!

Advertisements

11 comments

  1. Odlično, počev od naslova teksta pa do sadržaja. Učimo da bismo imali znanje,a nemamo posao jer smo čekali predugo i nismo ga tražili.

    Svakako, postoji diskriminacija, zapošljavanje preko veze, ali to je neka druga tema.

    Like

    • Upravo tako! Ovde nije reč o zapošljavanjima preko veze i diskriminaciji, ovo je prosto način razmišljanja onih koji ne žele da nam ovo sa početka rečenice ostane preovlađujuća pojava u društvu.

      Liked by 1 person

  2. Ovo je nešto o čemu već neko vreme razmišljam, pošto i sama završavam fakultet i tražim posao. U potpunosti se slažem sa tekstom. Lenjost je veliki problem nas samih (ovde prvenstveno govorim o sebi jer smatram da ni sama nisam dovoljno dobro iskoristila svoje slobodno vreme da naučim neke veštine koje bi mi pomogle) i ne možemo u potpunosti kriviti sistem zato što nemamo posao, ali morate uzeti u obzir i činjenicu da danas ima previše primera onih koji dobiju posao preko veze, nemaju znanje i time se diče. To ume dosta da demotiviše i probudi ogorčenost kod ljudi pa da ovako komentarišu…

    A što se tiče onoga da žena od 50 godina nema posao a umesto nje, sa toliko znanja i iskustva, primaju one bez iskustva, moram priznati da mi je takav komentar zaista ružan. Žao mi je žene koja nema posao, pogotovo žene sa tim godinama koja verovatno ima i porodicu koju hrani, ali morate malo razmišljati i o tome da mladi ljudi brzo uče i oni to znanje brzo mogu i da nadoknade svojim idejama i inovativnosti.

    Sve u svemu, život nije fer, ali mi sami jedini možemo da ga sredimo onako kako želimo. Ili barem da pokušamo, šta nam teško.

    Liked by 1 person

    • DoDo, sigurna sam da si sve na vreme skapirala i da neće biti problema oko pronalaženja posla, jer kada osvestimo problem, mnogo lakše i brže ga i rešavamo. 🙂

      Kada je reč o vezama i dičenju neznanjem, dobro razmisli da li je imati posao dovoljno. Znam da sada zvuči čudno, ali – da li bi ti bila zadovoljna da radiš u nekoj državnoj firmi, za jedva prosečnu platu, odbrojavajući tih osam sati i gledajući rasulo oko sebe i sve te koji se diče svojim neznanjem? Ili, pak, želiš da radiš nešto što voliš, u firmi koja te prepoznaje kao vrednog pojedinca, tvoj rad nagrađuje odgovarajućim primanjima i sl?

      Kratkoročno, imati posao (bilo kakav) može zazvučati OK, ali dugoročno, nije dobro za tebe. U svakom smislu nije dobro – profesionalnom, zdravstvenom, pa i finansijskom…

      Razmisli i o tome kada budeš tražila posao 😉

      Liked by 2 people

  3. Bitno je da treba znati!
    Primer 1. osoba zenskog pola neko trogodisnje obrazovanje radi kao spediter, dolazi kod kolege koji se ubi objasnjavajuci sta znaci carinska vrednost. Samo dok sam ja (slucajno) bila prisutna 4 puta pokusava da objasni vec vidno iznerviran sa povisenim tonom ali uzalud – njen zakljucak je obrazlozenje da dokumentacija nije ispravna jer iznos nije upisan u za to namenjeno polje koje se zove iznos za placanje. Roba je uvezena besplatno tj. bez placanja, kao poklon, a carinska vrednost robe je iznos tj. realna vrednost koliko roba vredi da bi se mogla obracunati carina.
    Primer 2. Fakultetski obrazovana (opet zenska osoba) sa visokim ocenama upisuje podatke vozaca prevoznika u dokumentaciju (poljak) koji se (vidljivo iz dokumentacije) zove Wiza Schengen.?
    Izvinjavam se na duzem komentaru ali sam morala oba slucaja (zavisno od obrazovanja) navesti da ne ispadne da favorizujem diplomu ili ne 🙂

    Liked by 1 person

  4. Jovana, dopada mi se tvoje razmišljanje i način na koji si pristupila temi i napisala ovaj tekst. Baš si me navela na razmišljanje o mnogo čemu… Pre svega, pošto nisam bila upoznata sa ovim dešavanjem, pročitala sam “sporan” intervju i neke od komentara na fb stranici Infostuda.
    Generalno u životu se trudim da nekoj priči pristupim sa više strana, da se stavim u položaj više osoba da bih mogla da razumem njihove reakcije. Donekle, mogu da razumem neke ljude koji su bili isprovocirani ovim intervjuom, ali čini mi se da u njihovim slučajevima to nije bila zavist zbog devojke i njenog uspeha, već je sam intervju (način na koji je napisan) zaista pomalo delovao amaterski, što su oni direktno povezali sa Marijaninim obavljanjem posla (a pritom, nije ona pisala intervju). Previše smajlića jeste delovalo pomalo neformalno i amaterski, više mi je intervju za teen časopis, ali opet, to nema direktne veze sa njenim uspehom.

    Tako da, malo su se zaneli, povezujući te dve stvari. Što se tiče ovog što si i ti pisala – državni vs. privatni fakulteti: ja sam završila državni i jesam mišljenja da oni ipak pružaju više znanja i smatram da bi trebalo da se više i cene od privatnih. Prosto, imaju više standarde i zaista ih ne može završiti neko ko se ne trudi i ne uči, za razliku od privatnih, gde se takođe treba učiti, ali nivo traženog je otprilike srednjoškolski. Ovo je samo moje mišljenje, koje sam kreirala na osnovu razgovora sa nekoliko ljudi koje lično poznajem i koji su i sami o tome otvoreno pričali. Ipak, ne treba generalizovati i to ne znači da nijedan student na privatnom f. ne uči redovno i ne trudi u skladu sa svojim željama i mogućnostima.

    Sve u svemu, život u Srbiji jeste težak. Ali od kukanja i sedenja nema ništa. A najvažnije, od “pljuvanja” neke mlade, vredne osobe koja je dobila svoju poslovnu šansu i iskoristila je. Ne mora nam biti podstrek, ali svakako je zamisao intervjua bila da izazove pozitivan efekat i vrati nam volju i nadu da se trudimo i da rezultati neće izostati. I da, što pre shvatimo da se sami moramo potruditi da stvaramo svoje šanse, brže ćemo napredovati, a i nećemo imati vremena za ovoliku ogorčenost.

    A tvoj zaključak poentira i u potpunosti se slažem sa tobom – danas je moguće potpuno besplatno dopunjavati ili stvarati nova znanja i samo je do nas hoćemo li biti vredni, radoznali i napredovati ili ne.

    Izvini što je komentar ovoliko dugačak, nadam se da se nećeš smoriti čitajući, baš sam imala potrebu da ti sve ovo napišem i podelim svoje viđenje. Pozdrav! 🙂

    Liked by 1 person

    • Draga Marija,
      hvala na iscrpnom komentaru i na želji da podeliš svoje mišljenje. Tome se uvek radujem! 😀

      I baš mi je drago da si napisala da je u Srbiji život težak, jer jeste. Na nama je izbor da li ćemo ga olakšati ili otežati još više. U pokušaju da uradim ovo prvo i pišem ovaj blog, jer ogorčenost nas nikuda ne vodi.

      Srećno! 🙃

      Like

  5. Nekim ljudima sam 30 puta pisala CV jer, kao prvo, ne znaju da ga napišu, a kao drugo, ni kako da ga adaptiraju poslu ni čemu sve to. Ni kako da ga pošalju na nekom tako infostudu, ni šta je email adresa. Sve pod izgovorom ” Ma nemam ti ja pojma o računarima!” . Zadnji put sam pop…ela, pa sam rekla : ” E pa onda sedi kući i jadikuj!” I tako postadoh veštica! Ali sam bar na miru! Super super tekst i poenta!

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s