Šta o biznisu možete da naučite od mafije ili sentimentalnost je za naivčine

Ovaj tekst je inspirisan knjigom “Menadžer na mafijaški način” ili kako u podnaslovu stoji “Vodič za korporativnog Makijavelija”.

Okej. Jasno vam je da su to smernice kako zasesti na korporativnom vrhu, pri tom gazeći preko leševa. Figurativno, naravno!

Iako knjiga daje smernice kako da se održite i napredujete u sistemu i kako na najbolji način da primenite socijalnu inteligenciju, kod mene je pomalo izazivala gađenje. Znate, nisam onaj manipulativni tip koji podmeće kolegama i ne umem tako dalekosežno da planiram. Što je još gore, verujem da se rad vrednuje i da uspeh dolazi na osnovu rada!

10250339_234148323455403_50431401690958482_n

Kroz knjigu se provlači zanimljiva konstrukcija “tradicionalna mudrost”, to je sve ono što bi trebalo da podrazumeva vaše časno postupanje  i postupanje u skladu sa normama i principima koji u osnovi imaju dobro, kao opšte dobro. ( OK, diploma filozofskog fakulteta progovara iz mene!)

Ne korist kao ideja vodilja, već opšte dobro! Recimo, da li biste zaista podmetnuli kolegi da biste ga diskreditovali ili biste ga, ako je to zaslužio, predložili da napreduje?!

computer-mafia
Preuzeto sa: funnypicturesplus.com

Što više odmičem u pisanju ovog teksta, sve se više poistovećujem sa naivčinom iz naslova!

Elem, svašta u ovom vodiču piše, što se kosi sa mojim moralnim i profesionalnim principima, ali ima nekoliko zanimljivih nagoveštaja koji mogu da vam pomognu prilikom zapošljavanja. Ovakvi menadžeri nikada neće zaposliti nekoga ko sutra može da im bude konkurencija!

d14964697cf5c067e5dfc487a1d3ec40
U poglavlju koje se bavi tipovima ljudi, odnosno karaktera sa kojima se menadžeri susreću, iako je napomenuto da se čovek retko svrstava u samo jednu grupu, ali da ona može biti preovlađujuća, su pobrojani sledeći:

  1. glupi i lenji
  2. pametni i lenji
  3. glupi i ambiciozni
  4. pametni i ambiciozni

“Vladavina mafijaških menadžera”  počiva na prvoj i drugoj grupi, jer prema knjizi – prvi su sposobni da obavljaju nezahtevnije poslove, a druge bi trebalo da podstičete i oni će sajajno obavljati kompleksne poslove. Treće, naravno izbegavate, jer ova grupa nikada ne iskazuje lojalnost, a iako glupi, uglavnom pokazuju visok nivo lukavosti. Četvrtu grupu tretirate sa izvesnim poštovanjem, dodeljujete im teške i zahtevne zadatke i nikada ne propuštate da nagradite njihova zalaganja. Na ovoj grupi počiva uspešnost kompanije.

Zanimljivo poglavlje je i ono koje se bavi titulama, pa se navodi primer kako se neprijatan posao može kamuflirati zvučnim nazivom radnog mesta. Pa, tako imamo radnika na održavanju kanalizacije kao referenta za sanitarne poslove. Ili kod nas, u stvarnom životu, ono što je nekad bio trgovački putnik sada je komercijalista na terenu. U svakom slučaju dobro pročitajte opise radnih mesta, pre nego se prijavite za posao.

Previše ste kvalifikani za ovaj posao!
Da li ste ikada čuli ovu rečenicu? Ona može da bude ona začkoljca koja će vas dovesti u nepovoljan položaj kako god da okrenete. Ukoliko poslodavac upotrebljava ovu rečenicu da bi vaša cena rada bila niža, razmislite još jednom da li želite da vas tako tretiraju u budućem kolektivu. Kratkoročno, to donosi neke benefite poslodavcu, ali dugoročno – on dobija nezadovoljnog, nedovoljno plaćenog radnika. Grupa takvih ljudi ne čini kolektiv, već nezadovoljne radnike.

I kod vas je prihvatanje ovakvog posla kratkoročno rešenje, jer  – možda vam je novac u ovom trenutku neophodan i to po sistemu “pristajem na sve”, ali dugoročno – dobijate posao u firmi koja ne ceni zaposlene, ne vrednuje njihov rad i verovatno nemate nikakvu šansu da napredujete i dobijete neku povišicu u budućnosti. A, sebe ste osudili na to da nemate vremena da se kvalitetno potrudite da tražite posao ili još gore – više i ne tražite drugo radno mesto.

Primetićete da sam u ovom tekstu od izvornog impulsa i knjige “Menadžer na mafijaški način” došla do priče o lošim poslodavcima. Suštinski, mislim da se nisam odmakla mnogo od teme.
Jer, koliko god se pričalo o tome i koliko god da se situacija u poslovnom smislu poboljšala (ili ne?) i dalje postoje firme u kojima su ljudi prijavljeni na minimalac ili nisu prijavljeni uopšte, koji ostatak novca doobijaju na ruke ( i ne znači uvek da je taj novac neka ogromna cifra), kojima poslodavac određuje više nego osmočasovno radno vreme (bez pauze, naravno), kojima je dozvoljen godišnji odmor od svega 15 dana (vikendi uračunati, jer se i vikendima radi!) i da ne nabrajam dalje. I ne, nisam lupila, znam ljude!

Ne pristajte na manje! Ovakvi poslodavci se hrane time “ako ti nećeš, ima ko hoće”. To devlavira cenu rada, dostojanstvo i profesiju (ma koja ona bila).

I, onda … Da li cilj zaista opravdava sredstva!? Može i obrnuto – da li takva sredstva ispunjavaju vaš cilj?

Advertisements

3 comments

  1. Како год окренеш, законски систем у нашој земљи не само да не санкционише такво понашање послодаваца већ их додатно стимулише и награђује за такво понашање. Кажем то из перспективе радника који ради управо у таквој фирми…

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s