Šta poslodavac ne sme da vas pita na razgovoru za posao

Svojevremeno mi je jedna koleginica pričala da ju je novi vlasnik lista za koji je radila pozvao na razgovor i pitao kakvi su njeni svetonazori i da li je ona Crnogorka ili Srpkinja iz Crne Gore.  Koliko god da smo se smejale na račun toga i koliko god je to postala neka interna pošalica, iza jednog takvog pitanja krije se mnogo toga strašnog što govori o vašem poslodavcu.

Jeste, nije lako do posla, ali ne mora se po svaku cenu raditi za nekoga ko je u stanju da vam postavi takva pitanja. Ne zaboravite da, osim što vas procenjuju na razgovorima za posao, i vi procenjujete poslodavca.

Poslodavac ne sme da postavlja pitanja vezana za vašu intimu, rasnu, versku i nacionalnu pripadnost, da se interesuje za vašeg prethodnog poslodavca, a da to prevazilazi opis vaših obaveza i zadataka na prethodnom radnom mestu.

Najčešća pitanja sa kojima sam se susretala na razgovorima za posao, a da su mi zasmetala i da sam u tom trenutku znala da neću raditi za tu određenu firmu su:

Koliko godina imate? – iako je u mom CV uredno navedeno kada sam rođena, poslodavci su mi često postavljali ovo pitanje. Po mom skromnom mišljenju, ono je samo uvod za sledeće pitanje, jer je i njima glupo da vas direktno pitaju…

Da li ste udati/oženjeni? – to je vaša intima i ne treba nikoga da interesuje da li ste u bračnoj ili vanbračnoj vezi, ili jednostavno nemate partnera, ili da li ste homoseksualno ili heteroseksualno orijentisani… To su pitanja na koja ne morate da odgovorite i koja poslodavac nema pravo da vam postavi, jer ona nisu u domenu vaše kompetencije za obavljanje posla.

Da li imate dece? – ovo obično dođe ili posle pitanja o godinama, ili o bračnom statusu…  U prvom slučaju bi poslodavac obično podigao obrve i začuđeno pogledao u mene (ženu od 35 godina bez dece), a onda bi usledilo pitanje koje me bukvalno svaki put razveseli i izuje iz cipela, ujedno – Zašto nemate dece? Ovde obično izgovorim dobro uigran monolog o nemanju prava da me se pita tako nešto, diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti i sl.

Kolika vam je bila plata na poslednjem radnom mestu? – to koliko ste vi zarađivali u nekoj drugoj formi obavljajući različit, sličan ili isti posao za koji konkurišete, novog poslodavca ne bi trebalo da interesuje. Može da vas pita o tome koliku zaradu očekujete, koji je minimum ispod kojeg ne biste radili, ali za prethodna, ili još gore ukupna primanja vašeg domaćinstva, nema pravo da vas pita.

Kakve god razloge za postavljane ovakvih i sličnih pitanja ima poslodavac, nema pravo da vam ih postavi. Vaš privatni život i intima, nemaju direktne veze sa vašim profesionalnim kompetencijama, te stoga ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze sa odlukom poslodavca da vas zaposli ili ne.
Naravno, u praksi sve ovo izgleda drugačije i  na mnogim razgovorima za posao prolete ovakva pitanja. Kod onih koji mudrijih poslodavaca gotovo da prođu neopaženo, dok mnogi poslodavci misle da imaju pravo da vas pitaju šta god hoće.
Ne zaboravite da je svaki razgovor za posao dvosmeran i da i vi procenjujete firmu na osnovu toga kako izgleda vaš razgovor za posao. Ukoliko vas budući poslodavac poziva u devet sati uveče, zakazujući vam razgovor za sutradan, dobro razmislilte kako bi se prema vama ponašao kada biste bili zaposleni u firmi u kojoj takva osoba odlučuje o nečemu.

Advertisements

4 comments

  1. […] Poslodavac nema pravo da vas pita o tome da li imate ili nemate decu, te da li planirate da ih imate. Ali, mi ovde pričamo o srpskoj realnosti i činjenici da će vas neretko pitati za godine i brojčano stanje vaše porodice. Ukoliko vam je stalo da dobijete taj posao i ne planirate u skorije vreme da rađate, nađite načina da to i napomenete poslodavcu. Često se mlađi kandidati odbijaju, jer se okarakterišu kao nedisciplinovani, neodgovorni i neozbiljni, ali ovo je moguće premostiti isticanjem vaše zainteresovanosti za dodatno obrazovanje, učenje i sticanje novih veština. Nedostatak iskustva možete pretvoriti u vašu prednost i ostaviti dobar utisak isticanjem ove karakteristike, te na taj način na  poslodavca ostaviti utisak samosvesne osobe koja će tek da uči i napreduje. Primera je zaista mnogo, ali ako smo prvu stavku uradili kako trebe i sebe zaista dobro izanalizirali na razgovor za posao ćemo otići rasterećeniji, samouvereniji i neke od svojih eventualnih mana, pretvoriti u prednosti. Ne zaboravite da koliko god poslodavac imao kontrolu nad postavljenim pitanjima, vi ste ti koji kontrolišete odgovore! […]

    Like

  2. Nazalost od mnogobrojnih razgovora za posao tokom prosle godine, mogu da izdvojim samo dva koja su bila krajnje korektna, bez diskriminisucih pitanja i sa kojih sam otisla vise nego zadovoljna. Nema pravila, cak ni po vrsti ili velicini kompanije jer je prvi bio u maloj privatnoj firmi a drugi u velikoj internacionalnoj kompaniji. Najlosije iskustvo je odstampan unapred pripremljen upitnik sa desetak strana od kojih vise nego pola pitanja nisu u skladu sa zakonom (za neka nisam mogla verovati sta citam…) Pozdrav!

    Liked by 1 person

    • Draga Željka, i ja sam prošla kroz slična iskustva. Otvorena i direktna pitanja koja se tiču moje privatnosti. Kao što si i sama rekla, nažalost to se dešava.

      Međutim, malo nade mi je unela konstatacija jedne devojke koja se bavi HR-om, da poslodavci nisu svesni toga da ne smeju da postavljaju takva pitanja i da se dešava da ih ona udara nogom ispod stola.

      Kako god! Kada sam čula takva pitanja na razgovoru za posao, istog trena sam gubila interesovanje za rad u toj kompaniji ili preduzeću. Taj negativan osećaj je teško prevazići…

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s