Koje je boje tvoj padobran?

Uz sve uspone i padove raspoloženja, gubljenje nade i ponovno vraćanje, uz pritiske okoline i želju da izdržim na ovom svom putu za koji nisam bila sigurna gde me vodi, držala sam se knjige „Koje je boje vaš padobran“, Ričarda N. Bolsa.
Ništa nisam znala o tome kako izgleda razgovor za posao, jer osim audicije na televiziji i kasnijeg formalnog razgovora, u suštini nikad i nisam bila na pravom razgovoru za posao. Nisam imala pojma šta su standardna HR pitanja, jer pre deset godina to i nije bilo toliko rasprostranjeno.
Čitala sam o svemu ovome na našim domaćim sajtovima i opet ću izdvojiti Infostud.com, kao mesto gde sam se najviše zadržavala. Međutim, ono što mi je nedostajalo u svim teksstovima koje sam čitala jeste suština, podrška i razumevanje situacije u kojoj se nalazi neko ko traga za poslom.

Svi tekstovi koje sam onlajn pronalazila bili su šturi, jedva informativni, HR stručnjaci su uglavnom pisali o tom famoznom „prvom utisku“ – čistoj kosi, urednoj i pristojnoj garderobi. Po meni, to je bilo izlišno da se piše, jer sam smatrala da je samorazumljivo. I, vrteći se u krug i tražeći to „nešto više“, do ruku mi je došla gore pomenuta knjiga i istog trenutka je postala biblija moje potrage za poslom!

Zanemarićemo da je knjiga pisana za američko tržište i da su neka poglavlja specifična za to društveno uređenje, ali ta knjiga će vam dati većinu odgovora za kojima tragate u trenutku kada tražite posao i ne znate šta da očekujete.
Uvod, plus pet poglavlja i nešto što se zove „neobavezne strane“ čine strukturu ove knjige, koja osim što vam otvara možda neke dimenzije kojih niste bili svesni, daje vam podršku i nadu da će se stvari promeniti i da je najvažnije istrajati i ne zanemarivati neke od mogućnosti.

Neću vam prepričavati knjigu, jer ako tražite posao i osećate se da ste u bezizlaznoj situaciji, svakako bi trebalo da je pročitate.

 „Koje je boje vaš padobran“, Ričarda N. Bolsa prevela je i objavila „Čarobna knjiga“.

Već nakon prvog poglavlja bilo mi je jasno da svoju edukaciju moram da proširim i da počnem da razmišljam o tome da li možda mogu da pokrenem sopstveni posao i čime bih se ja to bavila.
Informisala sam se o besplatnim obukama koje mogu da pohađam i prijavila se kod Regionalne razvojne agencije Bačka na Obuku za početnike u preduzetništvu. Obuka je trajala dva dana i saznala sam zaista gomilu korisnih stvari, a pre svega kako svoju ideju pretočiti u biznis ideju, te kako se piše biznis plan i za koja bespovratna sredstva, i na koji način, mogu konkurisati.

Ovakve ili slične obuke Regionalna agencija Bačka organizuje gotovo svakog meseca, a super stvar je što sa njihovim sertifikatom možete da konkurišete za bespovratna sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje.

Tada sam postala svesna da to nešto apstraktno što se mota po mojoj glavi i nije neki biznis potencijal, a onda mi je mozak počeo rapidno da smišlja razne stvari za koje bih uvek, u jednom trenutku, našla više protiv, nego za. Tada sam shvatila da se bojim nepoznatog! Bojim se da se prepustim, jer sam kroz novinarski posao videla i čula zaista mnogo priča koje su neslavno završile. Uglavnom dobra ideja i previše samopouzdanja koji u paketu daju krila, ali na kraju…
Iznela sam ove strahove devojci koja je vodila našu obuku, a ona mi je onda rekla da je statistika takva kakva jeste, ali da ona nije baš najtačnija, jer smo imali tzv. „velike privatizacije“ (poput Apatinske pivare), gde su radnici dobili visoke otpremnine, a kada su ulagali novac nisu razmišljali o tržištu, konkurenciji ili čime će se baviti, već bi jednostavno došli do Agencije i pitali za savet – šta bi oni to mogli da otvore?!
Da, zvuči nadrealno, ali ljudi obično ne znaju šta hoće, ali znaju da žele da zarade.

Iako sam ideju o sopstvenom biznisu, ostavila po strani, tokom obuke sam upoznala zanimljive ljude i saslušala njihove ideje i planove za budućnost. Mogu da kažem da su sve to hrabri ljudi, ne uvek mladi, spremni da svoje ideje pretoče u dela. Sa nekima sam ostala u kontaktu, sa nekima se više nisam čula, ali sve u svemu, za mene je to bilo neprocenjivo iskustvo koje me je odvelo do nekih drugih obuka o kojima ću vam pisati u nekom od narednih postova.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s